"Rađanje" dana posvećenog Jovanu Dučiću

Još bakarno nebo raspaljeno sija,

Sva reka krvava od večernjeg žara,

Još podmukli požar kao da izbija

Iz crne šume starih četinara...

JD .

друга строфа

Opet jedno vece...I meni se cini

Da negde daleko,preko triju mora,

Pri zalasku sunca u prvoj tisini,

U blistavoj senci smaragdovih gora-

Bleda,kao ceznja,nepoznata zena,

S krunom i u sjaju,sedi,mislec na me...

Teska je,beskrajna,vecna tuga njena

Na domaku noci,tisine i tame.

хвала на подсећање Соња за дивне Дучићеве стихове

EVER GREEN!!!

Pred vrtovimaokean se pruza,

Razlece se modro jato galebova:

Kroz bokore mrtvih docvetalih ruza

Sumori vetar pesmu snova.

Uprtih zenica prema nebu zlatnom.

Dva giganta Sfinksa tu strazare tako,

Dokle ona place;a za morskim platnom,

Iznemoglo suncezalazi,polako.

Ija kome ne zna imena ni lica,

Sve sam njene misli ispunio sade.

Vernost se zaklinje s tih hladnih usnica...

Kao smrt su verneljubavi bez nade!

Vaj,ne recite mi nikad:nije tako,

Ni da moje srce sve to laze sebi,

jer ja bi tad plako,ja bih vecno plako, I nikad se vise utesio ne bi'.

Lijepa je ova slika,a kad ste vec zapoceli Duciceve stihove red je da se dovrse.Pozdrav svima aposebno koji vole Ducica.

Lepo Slavice !Sonja

Veliki pesnik Jova Ducic

Kad mi opet dodješ, ti mi pridji tada,

Ali ne ko žena što čezne i voli,

Nego kao sestra bratu koji strada.

Tražeć mekom rukom mesto gde ga boli.

Puna nostalgije beznadežne, duge,

Ne sećaj me nikad da bi mogla doći

Zadocnela radost iz dubine tuge,

Ko ponoćno sunce iz dubine noći.

Jer ti ne znaš, bedna kroz sve dane duge

Da te voljah mesto ko zna koje žene

U tvom čaru ljubljah sav čar neke druge...

I ti beše samo sen nečije sene...

Pesma ženi

Ti si moj trenutak i moj sen

i sjajna moja reč u šumu

moj korak i bludnja

i samo si lepota koliko si tajna

i samo istina koliko si žudnja.

Ostaj nedostižna, nema i daleka

jer je san o sreći više nego sreća.

Budi bespovratna, kao mladost.

Neka tvoja sen i eho budu sve što seća.

Srce ima povest u suzi što leva,

u velikom bolu ljubav svoju metu.

Istina je samo što duša prosneva.

Poljubac je susret najlepši na svetu.

Od mog priviđenja ti si cela tkana,

tvoj plašt sunčani od mog sna ispreden.

Ti beše misao moja očarana,

simbol svih taština, porazan i leden.

A ti ne postojiš, nit' si postojala.

Rođena u mojoj tišini i čami,

na Suncu mog srca ti si samo sjala

jer sve što ljubimo - stvorili smo sami.

pesnicko vece!

Ja bi prije nazvala Ducicevi dani

Хвала Славице на одличном предлогу, и ево промена следи по твом рецепту! Хвала, поздрав, Станковић

"...Ne daj mutnoj suzi na sumorno oko

Sreća nikad ne mre,ni onda kada mine.

Taj eho kog jedva čuješ iz daljine

To je još ona zbori u tebi duboko

U samotne noći,kad žalosno šume

Reke pune zvezda,gore pune sena...

Do sluha ta pesma ne dopire njena

No duša je sluti,čuje,i razume...

"...Je li ovo žena koju ljubim, zbilja?

Il' sen na prolasku preko moga puta,

Tumaranje misli bez svesti i cilja,

I sve delo jednog bolnoga minuta!

Ne znam; no na međi toga sna i jave,

Vidim moje srce da čezne i pati.

I suze kad dođu, rane zakrvave -

Ja ni onda od tog ništa neću znati."

**Stavi svoj zivot u stihove.

I opet ti kazem;stavi svoj zivot u stihove,ako hoces da osetis zivot univerzalni,i da budes s ovim u vezi i harmoniji....Poezija je nikla iz drveta zivota,a proza iz drveta poznanja.Zasto poezija duze zivi od proze,ako ne zato sto je ona bliza istini,bliza zivotu?....I tako ,ako stavis svoj zivot u stihove,bices blizi istini,blizi zivotu.**

ZIVOT I POEZIJA OD VLADIKE NIKOLAJA

Браво Славице, лепо си ово пронашла и зналачки употербила! Позз Станковић

Hrabro srce

**Nemoj nocas,srce,budi jako,

i ne odaj koliko te boli.

Mozda namasudjeno je tako,

Bol savladaj kad te sestra moli.

To sto boli mora jednom proci,

ne kidaj se, bice tezih stvari,

utjeha je ove kisne noci,ne vidjeti da srce krvari.

Nekad cemo slatko se smijati

ovoj noci i bolu sto traje,

u ocaju moras hrabro biti,

shvati:zivot uzima i daje.**

RADMILA-RADA DJOKICiz knjige ZUBOR SRCA

Ne znam jesi li citao djela od Vladike Nikolaja ali ako nisi obavezno procitaj bar jednu knjigu.Toliko pametnih rijeci toliko, dobrote,duhovnosti,ne mogu ti opsati.Mene smiruje i relaksira citanje njegovih knjiga.Pozdrav za Stankovica

Потпуно се слажем с тобом Славице. Јесам, радо ћу увек прочитати по неколико пута његова дела, увек се нешто ново још снажније открије у његовим мислима!

Ove stihove sam negde pročitala,ne znam ko je napisao ali su mi se duboko urezali u sećanje...i jako mi se dopadaju...

"...Kako bi bilo divno,

isplakati se nekada nekome na ramenu

Da taj neko ništa ne pita...

Da taj neko ništa ne kaže...

I da taj neko,ode nekuda

I da nikada nikome ne kaže

Da mu je nekada neko plakao na ramenu..."

Pa, eto,napisah,a vi kako hoćete...

Ime moje i opet ti kazem:stavi svoj zivot u stihove....Srdacan pozdrav.

Ћутаћу к'о заливен! А раме, па има га! Таман!