"Rađanje" dana posvećenog Jovanu Dučiću

Bolje je da cutis Stankovicu pokvarices ovako lijepu stranicu punu ljubavi satkanu od stihova...:)

Ime moje, zaista ne znam čiji su ovo stihovi...Gimnazija-drugi razred,knjiga psihologije i na unutrašnjim koricama stoje ovi stihovi...možda se stara vlasnica knjige raspisala...možda sam zbog njih i zavolela psihologiju...

Stankoviću, kad zatreba od srca prihvatam i ćutim k'o zalivena...

Једна од мојих најдражих песама... Веома дуго је памтим:

ДУША

Зашто плачеш, драга, сву ноћ и дан цео:

Изгубљена срећа још је увек срећа!

И тај јад у души што те на њу сећа,

То је један њезин заистали део.

Не дај мутној сузи на суморно око:

Срећа никад не мре, ни онда када мине.

Тај ехо ког једва чујеш из даљине,

То још она збори у теби дубоко -

У самотне ноћи, кад жалосно шуме

реке пуне звезда, горе пуне сена...

До слуха та песма не допире њена,

Но душа је слути, чује и разуме...

Јован Дучић

Бабушкице мало ми је био важан и почетак... Не замери ми...

Станковићу, песниче, ноћни шетаче...

Ова страница, са фотографијом и Соњом која је почела, је пун погодак... Право освежење...

Додала бих само још нешто мало. Славица је већ цитирала светог Владику Николаја... Предлажем да једну страну посветимо његовим стиховима и беседама... Много того можемо научити...

"Стави свој живот у стихове... Можеш бити аналитичар песме, но не заборави певати песму."

Откуд теби право Зоки :) да размишљаш као ја! Таман сам то синоћ хтео предложити, али рекох у себи 'ајд само ће се то од себе тако наместити, и ово је тако испало!

Хвала нам свима што нисмо заборавили шта је живот, што нисмо заборавили срећу, тугу, патњу , радовање, што имамо оно мало душе бар мало!

Наставимо тако!

Zorice, ne zamera a što bih...

Stankoviću, mnogo duše postoji,samo smo je sakrili...previše je povređivanja,previše zla,moramo je čuvati...i onda u ovakvim momentima joj dozvolimo da razvije krila,da zaleprša...

Hvala vam svima na ovoj strani...

"Ствари имају онакав изглед какав им да наша душа."

"Зло је ко не зна, а учити се не да."

Јован Дучић

AVE SERBIA

Твоје сунце носе сад на заставама,

Ти живиш у бесном поносу синова;

Твоје светло небо понели смо с нама,

И зоре да зраче на путима снова.

Још си уз нас, света мајко, коју муче;

Све су твоје муње у мачева севу,

Све у нашој крви твоје реке хуче,

Сви ветри у нашем осветничком гневу.

Ми смо твоје биће и твоја судбина,

Ударац твог срца у свемиру. Вечна,

Твој је удес писан на челу твог сина,

На мач његов реч ти страшна, неизречна.

Млеком своје дојке нас си отровала,

У болу и слави да будемо први;

Јер су два близанца што си на свет дала-

Мученик и херој, кап сузе и крви.

Ти си знак на небу и светлост у ноћи,

Колевко и гробе, у одећи сунца;

Ти си горки завет страдања и моћи,

Једини пут који води до врхунца.

Ми смо твоје трубе победе, и вали

Твог огњеног мора и сунчаних река:

Ми смо, добра мајко, они што су дали

Свагда капљу крви за кап твога млека.

Јован Дучић

Вечној Србији

Чувај се, мој роде, својих странпутица,

Јер пут неизвесни увек је пут вражји.

Не бој се јастреба него кукавица,

Не бој се лажова него њине лажи...

Јован Дучић

Okicenu lozom i cvecem od maka,

Sreo sam je jednom,jednog vrelog dneva.

Na pucini magla providna i laka,

U vrucome zitu prepelica peva.

Iz vode i kopna odisase leto

Mirisom i vatrom.Tesne staze behu

Pune kosovaca.Veselo je cveto

Turcinak u njenom govoru i smehu.

Ona je kraj mene tada koracala,

Strasna kao leto,pored mirnih vala,

Polivenih toplim bojama i sjajem.

Vaj!I mladost prodje,ko sunce nad gajem!

Samo jos u meni ti si i sad taka:

U kosi ti isti cvetovi od maka.

Drago mi je da ti se dopadaju,Stankovicu.Ti si postavio takav naslov, da treba pisati,pisati i samo pisati.Zahvaljujuci tebi,koji postavi ovu prelijepu sliku i Sonji koja zapoce komentar Ducicevim stihom evo dokle stigosmo,bas mi se dopada ovako nesto.

:):):)

Занимљива збирка пјесама великог Дучића испод ове лијепе фотографије. На путу према Хоргошу, је ли тако? :)

Види, види, сећа се првог назива сличице!!!

Интересантно и пријатно! :):):)

Ха ха. Па чему служи мапирање фотографија? :)

Rađanje je zaista fantastično Stankoviću!Svaka čast tebi a i svima koji su se potrudili da pronađu i napišu Dučićeve pjesme

Перо прикључи се! :) овде се не користе изјавне реченице, него стихови! :):):)

beautiful sunset...

It would be nice if you could read this beautiful verses of great serbian poets Jovan Ducic.

Thanks Valiju! Greetings from Serbia, Stankovic

Jablanovi

Zašto noćas tako šume jablanovi,

Tako strašno, čudno? Zašto tako šume?

Žuti mesec sporo zalazi za hume,

Daleke i crne, ko slutnje; i snovi.

U toj mrtvoj noći pali su na vodu,

Ko olovo mirnu i suvu, u mraku.

Jablanovi samo visoko u zraku

Šume, šume, cudno, i drhću u svodu.

Sam, kraj mutne vode, u noći, ja stojim

Ko potonji čovek. Zemljom prema meni,

Leži moja senka. Ja se noćas bojim,

Sebe, i ja strepim sam od svoje seni.