Кућа Ђоке Булута

Албум Пребиловаца, on October 19, said:

Булути су стара српска породица у овом крају. И они се могу сматрати старјеницима и старосједиоцима Пребиловаца. Послије раздјеле Драгићевића и узимања нових презимена међу њима, Булути су постали најбројније братство у Пребиловцима. У августу 1941. било је 26 кућа, односно 35 ужих породица Булута, које су живјеле у централном дијелу Пребиловаца, засеоцима Кулине и Краварица и на Кошћели. У Чапљини су живјеле 2, а у Руском Селу код Кикинде 3 породице. Било је још доста појединаца који по потреби службе боравили у разним мјестима Југославије. Булути су од давнина имали своју земљу у Пребиловцима: Долу,Краварици, Дијелима,Питоминама /Гаревине/... Првобитно су живјели на Кошћели гдје су имали своју земљу, кулу и гробље. Знатан дио имања одузели су им бегови Ризванбеговићи, на размеђу 18. и 19. вијека, а Хаџибег је удавио једног Булута /"Догана"/ у својој кули, на Хутову. По једној варијанти предања, Булути су се првобитно презивали Комнени. На Кошћелу је дошао један од њих из Поповог поља, на мираз који је добио од старе, вјероватно властеоске, породице Бијелић. По другој варијанти предања, презиме Булут потиче од некаквог Буложине, коме је припадала сва Кошћела. Турци су Буложину оптужили да је имао дијете са неком муслиманком, у намјери да му одузму имање, што су и учинили јер Буложина није хтио да се ожени поменутом. По трећој варијанти презиме потиче од неког хајдучког харамбаше Булута/ Булут=облак, на турском/. Овај је Турцима правио велике проблеме, а обогатио се од хајдучије и тако купио имање на Кошћели. Булута одавно има и у Херцег Новом. Јевто Дедијер наводи да Брајовићи, муслимани из Кљуна у сјеверном дијелу Невесињског поља, потичу "од православних Булута из Габеле", а ислам су примили у 18. вијеку, вјероватно. Стари Булути су имали своју планину у Сомини/ данас у пограничном дијелу Црне Горе,уз Херцеговину/. У Сјекосама постоји локалитет Булутовац. Булути су били познати у крају као врсни ловци и риболовци у Хутову блату. У доњем, централном, дијелу Пребиловаца Булутове куће се налазе испод брда Грабак, на осојној страни, гдје чине Булутову махалу. Булути су махом били боље стојећи становници Пребиловаца и већина их је имала "чардаке". У пространим пашњацима Дијелима и Питоминама, имали су "траварске куће", са торовима,у којима би боравили неки укућани, који су се бринули о бројној стоци. Други Булути су имали куће у засеоку Кулине, близу језера Шкрка. Они се дијеле на "Догане" /доган=ловац, на турском/ и "Лукиће". Тодор Булут је био један пребиловачких првака, у вријеме херцеговачког устанка против Турака 1875.-78. У Првом балканском рату 1912., у Црногорској војсци су се борили, као добровољци Митар /Николе/ Булут- Вилсон и Перо /Лазара/ Булут. У Првом свјетском рату, добровољци у Српској војсци су били Милан и Новица, синови Николе и Јово / Ристе/ Булут- Хорација. Милан и Новица су били носиоци Албанске споменице. Митар- Вилсон је је био и истанути национални радник и пребиловачки прегалац, заслужан за изградњу школе у селу. У августу 1941., усташе су поубијале све жене, дјевојке и дјецу из породице Булут. Страдало је и доста одраслих мушкараца. Током рата погинуло је 8 Булута, бораца НОВЈ, а један је умро од болести. Све куће и друга непокретна и покретна добра Булута уништена су у јуну !992., од стране хрватских власти, а страдали и надгробни споменици, гробнице и кости покојника. Булути, као и 95% пребиловачких породица славе Никољдан.

sonjabgd&, on October 20, said:

Boze,kakva prica!

Албум Пребиловаца, on October 22, said:

У овој кући, која је послије Другог свјетског рата проширивана, живјеле су до августа 1941., породице Ђорђе- Ђоке и Саве, синова Лазара Булута- „Лукића“. Са синовима је живјела и њихова мајка Ђурђа, рођена Спахић удова Лазара. Усташе су 6.августа 1941., у Шурманачку јаму код Међугорја, живе бацили 500 жена и дјеце из Пребиловаца, који су ту издахнули у највећим мукама. Из ове куће убијени су тада: Коса жена Ђоке, дјевојачко Надаждин, рођена 1907., са дјецом Олгом и Драгињом од по 13 година, Славојком од 11, Лазарем и Душанком од по 7 година, те Стану жену Саве, дјевојачко Шакота рођену 1905., са њеном дјецом Милевом од 13, Косом од 11, Војиславом од 4 и Савком од 1 године. Са снахама и унучадима страдала је и њихова баба Ђурђа, стара 78 година. Саву, рођеног 1903., усташе су убиле 28.8.1941., код Банђуревих кућа, заједно са рођацима Данилом/ Јовиним/ и Васом / Васиним/. Тако је, од 14 укућана, покољ и рат, преживио само Ђока, рођен 1900. Мошти страдалих Срба, извађене су из Шурманачке јаме и свечано сахрањене у крипти спомен цркве у Пребиловцима, на 50. годишњицу страдања 4. августа 1991.. Хрватске власти су у јуну 1992., уништиле ову цркву, заједно са моштима мученика. Тада су и ову кућу запалили.