Чардак Шћепе Ћирића/сјеверна страна/

Албум Пребиловаца, on October 19, said:

Kao и већина пребиловачких породица Ћирићи потичу од Драгићевића и старосједиоци су Пребиловаца. Потомци су Прибила Драгићевића- Биле, који је живио у Пребиловцима са браћом Драгом и Стојаном, на прелазу из 15. у 16. вијек. Њиховом оцу је, вјероватно, било име Драгић. Билини потомци су и Ждракановићи, Шарићи, лознички Драгићевићи, Сухићи и Екмечићи.Родоночелник Ћирића био је Ћиро Драгићевић, који је живио на размеђу 17. и 18. вијека. Зна се, по причама из 19. вијека и за Јована Ћирића- Кару, који је био у турској војсци,која ишла у походе на Србију, у вријеме устанака. Касније се помиње Стојан, који је живио и умро 1916.,а чији су синови Шћепан, Ристо и Јово. Зна се и за Саву, који је отац Трипка-Ћире. У првом свјетском рату, добровољци у српској војсцио су били синови Шћепана Ћирића, Тодор /из Русије/ и Милан / из Италије/. Обојица су послије рата добили доровољачку земљу, у Руском Селу, код Кикинде, али се Тодор вратио у Пребиловце. Пред Други свјетски рат у Пребиловцима су биле 4 породице Ћирића, а једна породица је била У Руском селу. У усташким злочинима 1941., угашена су два огњишта ове породице, а други свјетски рат су преживјеа само двојица Ћирића, у Пребиловцима. Крсна слава Ћирића је Никољдан

Албум Пребиловаца, on October 19, said:

У овој кући 1941. живјела је продица Тодора Ћирића – Браје, солунског добровољца, рођеног 1892. године, у Пребиловцима, од оца Шћепана и мајке мученице Ђурђе, рођене Буквић. Мобилисан је 1914., у аустроугарску војску. На карпатском фронту предао се Русима 1915. године. Био је у заробљеничком логору, у сибирском граду Омску, где је приступио српским добровољцима. Укрцао се на брод у луци Мурманск и преко Баренцовог мора, Атлантског океана, кроз Гибралтар, Средоземним морем стигао у Солун. Ту је, у саставу Југословенске добровољачке дивизије учествовао у пробоју фронта и даљим борбама за ослобођење отаџбине. Доброваљачку земљу, у Руском селу код Кикинде, заменио је са братом Миланом, такође добровољцем, за земљу Пребиловцима. Био је изузетно вредан и честит домаћин. По нападу на Пребиловце, седам дана се скривао у шевару Хутова блата., а онда се предао усташама, и змучен глађу и очајан због губитка чланова породице. Усташе су га везали у жицу и тукли га и мучили на друге начине, у сеоској школи. После ужасног мучења, Тодора су усташки злочинци заклали ножем, у Морином отоку, поред Брегаве, заједно са још 50 Пребиловчана, 14.августа 1941. године. Ђурђа Ћирић, удова Шћепана, рођена је 1874., у Опличићима, је после мучења пострадала 6.августа 1941. године, у Шурманачкој јами, заједно са снахом Станом Ћирић, рођеном 1897., у Пребиловцима, од оца Симе Булута и мајке Митре рођене Мисита и унуком Персом Ћирић, ћерком Тодора и Стане, рођеном 1931. године. Тодоров син Никола, рођен 1927. године, мобиласан је 1944., у партизане и у њима је погинуо у фебруару 1945. Мошти мученика Ћирић Тодора, Ђурђе, Стане и Персе, страдале су од злочинаца, у јуну 1992., у крипти спомен цркве у Пребиловцима. Тодоров млађи син Никола, пођен 1927.г., погинуо је 1945., ка борац НОВЈ. Рат је преживио само старији син Шћепо, рођен 1920., који је послије рата живио у овим кућама, са својом породицом. Кућу су запалиле и разориле хрватске снаге, у јуну 1992.