Resavska škola

Selected for Google Maps and Google Earth

Ресавска школа

Трпезарија је једна од највећих грађевина те врсте у Србији оног времена са димензијама 17х32 метара. Имала је приземље, спрат, дрвене тремове са оба подужна зида и кров на две воде. У приземљу, укопаном 1 метар у земљу, на источној страни изведена је полукружна апсида, а једна нешто плића апсида видљива је и на спрату али на јужној страни. Укупна корисна површина објекта била је око 1.000 м2, па се сматра да је грађевина имала функцију трпезарије само у приземљу, док су на спрату били скрипторијум и библиотека.

Још од пада Бугарске под Отоманску власт 1393, године многи учени људи и калуђери отишли су из Бугарске и нашли уточисте у Србији, нарочито на двору Деспота Стевана и у његовом манастиру Ресави, који је касније назван Манасија. Деспот Стефан се и сам бавио књижевношћу и волео књиге, те је од Ресаве направио центар за поправку превода и преписа црквених књига, познатог као "Ресавска школа". Ову школу прво је водио веома учени бугарски емигрант Константин Филозоф. Преписи и преводи Ресавске школе били су толико тачни и исправни да су за дуги низ векова служили као најбољи обрасци. Ресавска школа се не подразумева само као установа, већ као правац у развоју српске писмености. Ресавска библиотека имала је преко 20.000 књига у рукопису. Приликом заузимања Манасије, Турци су спалили велики бриј рукописних књига ове библиотеке, док је мањи број заслугом калуђера спасен и пренет у разне крајеве ондашње Србије. Поред превода и преписа у Ресави је од оригиналних радова написана биографија Деспота Стевана - Житије деспота Стефана Лазаревића коју је написао Константин Филозоф. Деспот Стефан је и сам писао књиге, од њега имамо "Слово љубве", "Душеполезноје Спасенија" и "Мудрост и пророченствије". Ресава је у то време била превазишла и сам Хиландар. Утицај ове школе осећао се и ван границе средњовековне Србије. Највише је сачувано рукописа у Хиландару. У петовековном ропству под Турцима, српски народ је сачувао свој језик захваљујуци раду и утицају "Ресавске школе".

La escuela de Resava

El "comedor" es uno de los edificios más grandes de su tipo en Serbia de aquel tiempo, con dimensiones 17x32 metros. Tenía una planta baja, primera planta, porche de madera con dos muros longitudinales y el techo dividido en dos. En la planta baja, enterrado 1 metro bajo tierra en el lado oriental estaba un ábside semicircular. También un ábside un poco más pequeño es visible en el suelo, en el lado sur. La superficie útil fue de unos 1.000 m2, y se considera que el comedor estaba en la planta baja, mientras que arriba estaba el escritoium y la biblioteca.

Desde la caída de estado Bulgaria bajo el dominio Otomano en el año 1393, muchos eruditos y monjes se fueron de Bulgaria y encontraron su refugio en Serbia, especialmente en la corte del déspota Stefan y en el monasterio Resava, que más tarde fue nombrado Manasija. Déspota Stefan mostraba mucho interés por la literatura y era amante de los libros. Por eso en Resava se construye un centro de traducción y transcripción de libros de la iglesia, conocido como Escuela de Resava . Esta escuela llevaba una persona con muchos conocimientos Constantino el Filósofo, inmigrante búlgaro. Las copias y las traducciones de esta escuela eran tan precisos y correctos que durante muchos siglos sus libros eran el modelo para todos los libros.

La Escuela de Resava no sólo era una institución, sino una dirección en el desarrollo de la cultura serbia. En la biblioteca de Resava había más de 20.000 libros manuscritos. Al tomar Manasija, los Turcos quemaron muchos manuscritos de esta biblioteca, mientras que un pequeño número se salvaó gracias a los monjes y se trasladaton a distintas partes de Serbia.

Además de las traducciones y transcripciones, en Resava hay obras originales, donde una de las más valoradas es la biografía de Stefan Lazarevic, escrita por Constantino el Filósofo. Déspota Stefan mismo también escribía libros. La Escuela de Resava en su mejor momento superaba a Hilandar. La influencia de esta escuela se sentía fuera de las fronteras de Serbia medieval. Hoy en día, la mayoría de los manuscritos se conservan en Hilandar. En los cinco siglos de esclavitud bajo los Turcos, el pueblo serbio conservó su idioma, gracias a la labor y la influencia de la Escuela de Resava.

The Resava school

The "dining" room is one of the largest buildings of its kind in Serbia at that time, with dimensions 17x32 meters. It had a ground floor, first floor, wooden porch with two longitudinal walls and the roof split in two. On the ground floor, buried 1 meter land on the eastern side was a semicircular apse. Also a slightly smaller apse is visible on the floor, on the south side. The usable area was about 1,000 m2, and is considered that the dining room was on the ground floor, while above was the escritoium and the library.

Since the fall of Bulgaria state under Ottoman empire in 1393, many scholars and monks left Bulgaria and found refuge in Serbia, especially in the court of Despot Stefan and in Resava monastery, which later became to call Manasija. Despot Stefan showed much interest in literature and he loved books. So Resava became the center of translation and transcription of church books, and it was known as Resava school. This school was managing by very knowledgeable person named Constantine the Philosopher, Bulgarian immigrant. The copies and translations from this school were so precise and correct that for many centuries, it's books were the model for all books. Resava School was not only an institution, but a direction in the development of Serbian culture. In Resava library there were over 20,000 manuscripts. By taking Manasija, the Turks burned many manuscripts of this library, while a small number were saved thanks to the monks, and then the boooks were moved to different parts of Serbia.

In addition to translations and transcriptions, original works in Resava, there was made one of the most valued, the biography about Stefan Lazarevic, written by Constantine the Philosopher. Despot Stefan himself was also writting books. Resava School at that time overcomeed Chelandariou. The influence of this school was felt beyond the borders of medieval Serbia. Today, the most manuscripts are kept in Hilandar. During the five centuries of slavery under the Otoman empire, the Serbian people kept their language, thanks to the work and influence of the Resava School.

Show more
Show less
Save Cancel Want to use bold, italic, links?

Comments (17)

sonjamar on January 16, 2010

Stigla si i do Manasije.Lep manastir,koji neizostavno treba obici,a rusevina ima na sve strane.Dobro je da se ipak odrzao do danasnjeg dana.

Ispravi onu gresku o padu Bugarske pod otomansku vlast.

Misoad ElSoRi on January 16, 2010

Estas en todas partes Sekica tan pronto en una glamurosa ciudad, en un romántico lago, en un tren interminable,o en unas ruinas como las que muestras.Y siempre con ese buen hacer tuyo.Enhorabuena y un abrazo !!Miguel

Đorđe Grujičić on January 17, 2010

BEST OF za lepu fotografiju i detaljan opis...Pozdrav,Djordje...

sekica on January 17, 2010

Ресавска школа

Трпезарија је једна од највећих грађевина те врсте у Србији оног времена са димензијама 17х32 метара. Имала је приземље, спрат, дрвене тремове са оба подужна зида и кров на две воде. У приземљу, укопаном 1 метар у земљу, на источној страни изведена је полукружна апсида, а једна нешто плића апсида видљива је и на спрату али на јужној страни. Укупна корисна површина објекта била је око 1.000 м2, па се сматра да је грађевина имала функцију трпезарије само у приземљу, док су на спрату били скрипторијум и библиотека.

Још од пада Бугарске под Отоманску власт 1393, године многи учени људи и калуђери отишли су из Бугарске и нашли уточисте у Србији, нарочито на двору Деспота Стевана и у његовом манастиру Ресави, који је касније назван Манасија. Деспот Стефан се и сам бавио књижевношћу и волео књиге, те је од Ресаве направио центар за поправку превода и преписа црквених књига, познатог као "Ресавска школа". Ову школу прво је водио веома учени бугарски емигрант Константин Филозоф. Преписи и преводи Ресавске школе били су толико тачни и исправни да су за дуги низ векова служили као најбољи обрасци. Ресавска школа се не подразумева само као установа, већ као правац у развоју српске писмености. Ресавска библиотека имала је преко 20.000 књига у рукопису. Приликом заузимања Манасије, Турци су спалили велики бриј рукописних књига ове библиотеке, док је мањи број заслугом калуђера спасен и пренет у разне крајеве ондашње Србије.

Поред превода и преписа у Ресави је од оригиналних радова написана биографија Деспота Стевана - Житије деспота Стефана Лазаревића коју је написао Константин Филозоф. Деспот Стефан је и сам писао књиге, од њега имамо "Слово љубве", "Душеполезноје Спасенија" и "Мудрост и пророченствије". Ресава је у то време била превазишла и сам Хиландар. Утицај ове школе осећао се и ван границе средњовековне Србије. Највише је сачувано рукописа у Хиландару. У петовековном ропству под Турцима, српски народ је сачувао свој језик захваљујуци раду и утицају "Ресавске школе".

La escuela de Resava

El "comedor" es uno de los edificios más grandes de su tipo en Serbia de aquel tiempo, con dimensiones 17x32 metros. Tenía una planta baja, primera planta, porche de madera con dos muros longitudinales y el techo dividido en dos. En la planta baja, enterrado 1 metro bajo tierra en el lado oriental estaba un ábside semicircular. También un ábside un poco más pequeño es visible en el suelo, en el lado sur. La superficie útil fue de unos 1.000 m2, y se considera que el comedor estaba en la planta baja, mientras que arriba estaba el escritoium y la biblioteca.

Desde la caída de estado Bulgaria bajo el dominio Otomano en el año 1393, muchos eruditos y monjes se fueron de Bulgaria y encontraron su refugio en Serbia, especialmente en la corte del déspota Stefan y en el monasterio Resava, que más tarde fue nombrado Manasija. Déspota Stefan mostraba mucho interés por la literatura y era amante de los libros. Por eso en Resava se construye un centro de traducción y transcripción de libros de la iglesia, conocido como Escuela de Resava . Esta escuela llevaba una persona con muchos conocimientos Constantino el Filósofo, inmigrante búlgaro. Las copias y las traducciones de esta escuela eran tan precisos y correctos que durante muchos siglos sus libros eran el modelo para todos los libros. La Escuela de Resava no sólo era una institución, sino una dirección en el desarrollo de la cultura serbia. En la biblioteca de Resava había más de 20.000 libros manuscritos. Al tomar Manasija, los Turcos quemaron muchos manuscritos de esta biblioteca, mientras que un pequeño número se salvaó gracias a los monjes y se trasladaton a distintas partes de Serbia.

Además de las traducciones y transcripciones, en Resava hay obras originales, donde una de las más valoradas es la biografía de Stefan Lazarevic, escrita por Constantino el Filósofo. Déspota Stefan mismo también escribía libros. La Escuela de Resava en su mejor momento superaba a Hilandar. La influencia de esta escuela se sentía fuera de las fronteras de Serbia medieval. Hoy en día, la mayoría de los manuscritos se conservan en Hilandar. En los cinco siglos de esclavitud bajo los Turcos, el pueblo serbio conservó su idioma, gracias a la labor y la influencia de la Escuela de Resava.

The Resava school

The "dining" room is one of the largest buildings of its kind in Serbia at that time, with dimensions 17x32 meters. It had a ground floor, first floor, wooden porch with two longitudinal walls and the roof split in two. On the ground floor, buried 1 meter land on the eastern side was a semicircular apse. Also a slightly smaller apse is visible on the floor, on the south side. The usable area was about 1,000 m2, and is considered that the dining room was on the ground floor, while above was the escritoium and the library.

Since the fall of Bulgaria state under Ottoman empire in 1393, many scholars and monks left Bulgaria and found refuge in Serbia, especially in the court of Despot Stefan and in Resava monastery, which later became to call Manasija. Despot Stefan showed much interest in literature and he loved books. So Resava became the center of translation and transcription of church books, and it was known as Resava school. This school was managing by very knowledgeable person named Constantine the Philosopher, Bulgarian immigrant. The copies and translations from this school were so precise and correct that for many centuries, it's books were the model for all books. Resava School was not only an institution, but a direction in the development of Serbian culture. In Resava library there were over 20,000 manuscripts. By taking Manasija, the Turks burned many manuscripts of this library, while a small number were saved thanks to the monks, and then the boooks were moved to different parts of Serbia.

In addition to translations and transcriptions, original works in Resava, there was made one of the most valued, the biography about Stefan Lazarevic, written by Constantine the Philosopher. Despot Stefan himself was also writting books. Resava School at that time overcomeed Chelandariou. The influence of this school was felt beyond the borders of medieval Serbia. Today, the most manuscripts are kept in Hilandar. During the five centuries of slavery under the Otoman empire, the Serbian people kept their language, thanks to the work and influence of the Resava School.

sekica on January 17, 2010

Ето Соња стигла сам, али нисам успела да одем далеко од Манасије. Били смо кренули на неко друго место и онда смо успут угледали знак за скретање за Манасију. И на путу смо се мало изгубили и доста дуго путовали, па смо на крају одустали од првобитног одредишта. Хвала на примедби, добро је да си приметила, стварно не знам како сам успела да пермутујем бројеве. Грешка је стварно велика и у многоме мења целу причу, с обзиром да се нигде више у тексту не наводе тачне године.

Faintlightofdawn on January 17, 2010

Nice textures all round!

Сувајац on January 17, 2010

Одлична фотографија и детаљан опис. Видим да овде има доста фотографија у близини, али нису се баш потрудили да напишу нешто. Свака част :))

sekica on January 17, 2010

Gracias Miguel. En nuestro pueblo existe una expresión que menciona mucho esta escuela, y es que cuando uno ha hecho su exámen o sus deberes como en la escuela de Resava, significa que haya copiado algo, lo cual es la razón de obtener una mala nota o críticas.

Sin embargo, poca gente tuvo la ocasión de ver este lugar, o estudiar algo sobre su história, porque en el colegio antes, no se insistía mucho en la história nacional de un pueblo en concreto. Pues, esta fue mi oportunidad de aprender algo más, sobre lo que tuvo tanta influenca en mi idioma materno. Y también de enterarme que la expresión no tiene mucho que ver con los hechos históricos. :)

A parte de esto, puedo añаdir que Serbia es mucho más pequeña, se llega fácil y rápido de un una parte del país a otrа. Además hay 8 países vecinos, vayas donde vayas, enseguida te encuentras en la frontera.

sekica on January 17, 2010

Мислим да је слика могла да испадне много боља да је било лепше време Ђорђе, али шта је ту је!

sekica on January 17, 2010

Thanks Fai. Wellcome to the ruins of Resava school!

Rafael Saludes on January 17, 2010

Sekica. És un plaer contemplar les teves fotografies i llegir els textos informatius que les acompanyen. Trobo que tenen ànima. Desprenen un gran sentiment i estimació a la terra, les costums i particularment la història, base sólida la qual inclina a fer entenedors els arguments que s'exposen i fer comprendre d'on es vé, les circumstancies viscudes i on es pretén anar.

Aquesta foto de restes d'una antiga construcció i els teus comentaris evidencien les velles inquietuds del teu poble amb el desig de mantenir-lo en el més alt nivell en tots els ordres. Malhauradament cal sempre lluitar en front dels què, acompanyats de l'ignorància, impedeixen anar endavant els moviments de progrés.

Cordialment. Rafael.

sekica on January 17, 2010

Па мислим Неђо да је Ресавска школа и те како битна тема и нисам на писала ни 10 део онога што сам прочитала задњих дана о томе. Па сад, ако још некога интересује, ту је.

Осим тога, већина људи није имала прилике да је види и ја сам је сада први пут посетила. Додуше, видела сам раније неке слике, али није исто.

sekica on January 17, 2010

Gràcies Rafael. Sé que m'entens, just perquè la teva més que jo, tens molta experiència, sobretot amb la vida. En realitat, aquest és un monestir amb molta història. També és una atracció turística. Encara em queden fotos per pujar.

Станковић Миломир on January 17, 2010

Обрадовах се када угледах ову сличицу. Одмах сам приметио неке промене, од моје посете Манасији у августу ове године.

Пошто су кадрови слични, видим да су почели са ископавањима, причали су ми тамо да је у плану обнова "Ресавске Школе" према пронађеним нацртима или тако нешто.

Обнова "Трпезарије" и "Ресавске Школе" на спрату је изузетно важна за наше српско културно наслђе, знајући колику улогу су Ресавска Школа и Деспот Стефан Лазаревић имали за развој свеукупне Српске писмености.

Лепа и вредна сличица!

Pero Vaslić on January 17, 2010

Како би било лијепо када би се ово могло реконструисати и довести у стање употребљивости,која би то вриједност била(не мислим на материјалну)...

dzonihsv on January 17, 2010

Lepo zabeleženo. :)

Bakoriño on April 7, 2011

Muy interesante foto e historia.

UN saludo, Oscar

Sign up to comment. Sign in if you already did it.

Photo details

  • Uploaded on January 16, 2010
  • © All Rights Reserved
    by sekica
    • Camera: Canon EOS 400D DIGITAL
    • Exposure: 0.017s (1/60)
    • Focal Length: 18.00mm
    • F/Stop: f/5.600
    • ISO Speed: ISO200
    • Exposure Bias: 0.00 EV
    • No flash

Groups