Panoramio is closing. Learn how to back up your data.

Ново гробље

Ново гробље

Ново Гробље проглашено је за споменик културе од великог значаја за Републику Србију и као такво је пуноправни члан Асоцијације културно значајних гробаља Европе.

Настало је као треће гробље у Београду, за сахране по хришћанским обичајима, у другој половини XIX века, због ширења града и недостатка простора на Ташмајданском гробљу. Гробље је отворено 16. августа 1886. године.

Оснивач Новог гробља је Владан Ђорђевић, који је део свог имања од 30 хектара поклонио граду да би имао место за сахрањивање које доликује једној престоници. Др Ђорђевић је био први српски хирург, оснивач Српског лекарског друштва и председник Београдске општине од 1884. до 1888. године. Ђорђевић је такође познат и по томе што је поставио прво улично осветљење и увео водовод и канализацију у Београду.

На Новом гробљу налази се велики број значајних остварења архитеката и скулптора. Овде се налази 900 скулптуралних споменика чији су аутори око 80 истакнутих уметника. Овде су такође сахрањене многе познате личности.

Први меморијални споменик на Новом гробљу је Српска костурница, изграђена 1907. године, у којој су са Старог ташмајданског гробља, код цркве Светог Марка, пренети посмртни остаци ратника из српско-турских ратова 1876-1878 и српско-бугарског рата 1885. године и налази се у близини цркве Светог Николе. Посебну знаменитост Новог гробља чине војничка гробља где су сахрањени погинули у балканским ратовима и Првом и Другом светском рату. Овде почивају припадници српске и савезничких армија, али и ратних противника Србије, па се као посебне целине издвајају француско, руско, италијанско, аустро-угарско, бугарско, немачко и енглеско војно гробље. Такође, овде су сахрањени београђани погинули у бомбардовањима Београда априла 1941. и априла 1944. године

Show more
Show less

Photo details

  • Uploaded on November 8, 2010
  • © All Rights Reserved
    by ТАЈГА