Panoramio is closing. Learn how to back up your data.

Serbian Orthodox Monastery Hilandar - Манастир Хиландар - Пирг Хрусија, кула светог Василија

Недалеко од данашњег хиландарског пристаништа, на стени крај обале мора уздижу се остаци утврђења Хрусије, које је удаљено од Хиландара око два и по километра. Пирг је саградио краљ Милутин на молбу монаха Хиландара између 1300. и 1302, да би се манастир заштитио од гусара са мора. О томе је Данило II, дугогодишњи игуман Хиландара, а потом српски архиепископ, забележио у Животу краља Милутина: "На обали мора подиже велики пирг и врх њега постави цркву Вазнесења Христова и около сазда град и постави многе палате." Пирг је добио посебне повластице и статус самосталне келије, о чему је, вероватно 1303, издата повеља која се и сада чува у Хиландару. Краљ Милутин је и касније обдаривао пирг Хрусију. Његов син Стефан Дечански је током треће деценије XIV века саградио у утврђењу храм посвећен св. Василију, па се пирг Хрусија од тада почео називати и Свети Василије на мору или Стари манастир.

Кула краља Милутина, на чијем је врху некада била црквица, данас је делом обрушена, а од палате су остали претежно темељи. У XIV веку, благодарећи високој кули и зидовима, као и добро заштићеном улазу у мало пристаниште, Хрусија је била једно од најбезбеднијих пристаништа Свете Горе.

У некадашњим снажним зидинама добро је очувана само црква сада посвећена Вазнесењу Христовом, задужбина Стефана Дечанског. То је правоугаона грађевина с олтарским простором, наосом и одвојеном припратом, приљубљена у угао старог утврђења. Над наосом се издиже кубе које почива на пару слободних и пару прислоњених стубаца, а узана припрата је наткривена полуобличастим сводом. Садашњи живопис у цркви потиче тек из 1810, и дело је Макарија Галичанина са дружином, док су критори били тројица Хиландараца и један световњак, Василије из Калофера. Репертоар делимично очуваних зидних слика је уобичајен (стојеће фигуре, сцене Великих празника и Страдања Христових), а издвајају се само ликови хиландарских ктитора Симеона Немање, краља Милутина, кнеза Лазара и, посебно, Стефана Дечанског.

Иконостас је сачињен од делова некадашње олтарске преграде хиландарске главне цркве из 1634/1635, и на њој су иконе Богородице (XVIII век), Христа (XIX век) и двери (ХIХ век).

Show more
Show less

Photo details

  • Uploaded on June 22, 2012
  • Attribution-Noncommercial-No Derivative Works
    by Станковић Миломир
    • Camera: FUJIFILM FinePix HS10 HS11
    • Taken on 2012/05/31 19:17:34
    • Exposure: 0.006s (1/170)
    • Focal Length: 7.60mm
    • F/Stop: f/5.000
    • ISO Speed: ISO100
    • Exposure Bias: 0.00 EV
    • No flash