Panoramio is closing. Learn how to back up your data.

Градска кућа Суботица, једног летњег и облачног дана

Прва Градска кућа у Суботици подигнута је 1751. године. Друга Градска кућа подигнута је у стилу барока између 1826. до 1828. Дотрајала и оронула дочекала је XX век. Изградња нове или треће градске куће, на месту старе је била идеја градоначелника Лазара Мамужића, а након његове смене, градоначелник Карољ Биро је успео да реализује ту идеју.

Новац за градњу Градске куће је сакупљен продајом песковитог земљишта на северној страни града. Преговори о градњи су почели 1906. године. Суботичани су, међутим, били навикли на стару градску кућу и нису се радовали њеном рушењу. Пројекат за нову градску кућу израдили су 1907. Марцел Комора (1868-1944) и Дежеле Јакаб (1864-1932), будимпештанске архитекте, ученици родоначелника мађарске сецесије Едена Лехнера (1845-1914). Првобитни пројекат је био у стилу барока, али су га променили у сецесију, у то време врло модеран стил, конкретно овде ради се о мађарској варијанти. Када је градња започели Суботичанима се чинило им се да је зграда превелика и незграпна. Критика је било и због рушења неколико зграда поред старе Градске куће, између осталог и гимназије. Тадашње новине пратиле су догађаје и биле су веома критичне. Мишљења су била веома подељена.

Зграда је грађена од 1908. године. Због песковитог тла градитељи су данима морали да постављају балване испод темеља. Данима се изливала и огромна дебела бетонска полоча за темељ на коме је требало да стоји торањ. Две године је у граду владао хаос, све до лета 1910. године када се испод скела могла уочити витка силуета торња. Већ у јесен постављен је кров од керамике израђене у фабрици Золнаи из Печуја. Власник фабрике Вилмош Золнаи, био је ватрени поборник овог уметничког правца. Наредне две година рађен је ентеријер. Свечано је отворена 15. септембра 1912. године и од тог тренутка је постала симбол града.

Зграда има четири улаза и као нагласак углова, четири мања торња. Централни или свечани улаз је обележен торњем високим 76 метара. На унутрашњим зидовима је мноштво витража и орнаментних украса, по узору на велике дрвене сеоске капије, са мотивима месеца, сунца, звезда, цветова лала, каранфила, ружа пузавица, све бојено јаком зеленом, жутом, црвеном и плавом бојом. Корићени су материјали као што су ковано гвожђе, резбарено дрво, керамика и витраж.

На зидовима Велике већнице налази се 16 витража, од којих највећу пажњу привлаче Фрањо Јосип и Марија Терезија са своја два пажа, за које су ћерке градоначелника Кароља Бироа и великог жупана Шандора Пурглија послужиле као модели. На осталим витражима је се налазе и други мађарски краљеви, те најугледнији представници мађарске историје.

Декорација ентеријера делује тешко због своје преобилности. Изворни мотиви фолклора нису увек поштовани па извесни недефинисани орнаменти "Далеког истока" звуче лажно и кваре општи утисак.

Уз Велику, у Градској кући се налазе зелена и жута већница, такође украшене са безброј сецесијских шара. У изградњи су учествовали разни уметници, мајстори и предузетници из Суботице и Будимпеште. Међу њима Шандор Нађ, уметник ликовне колоније у Геделеу и Микша Рот, витражиста и позлатар из Будимпеште. Занимљива је и зидна облога свечаног степеништа, где свака квадратна плочица представља по једног занатлију или симбол одређеног заната. Урађене су у плитком рељефу са еозин металном глазуром.

Зграда се простире на 5.838 и има 16.000 квадратних метара корисне површине. Дуга je 105,08 метара и широка 55,56 метара. Tераса видиковца је на 45,5 метара висине, дугачка је 105,08, а широка 55,56 метара.

Током свог постојања углавном је била административни центар града. Ту су смештене просторије Историјског архива, Завода за заштиту споменика културе, Услужни центар за грађане и друге институције. Од 1967. до 2008. године је у њој био и Градски музеј. Седнице локалног парламента, венчања, манифестације културног и општег друштвеног значаја се одржавају у Великој већници.

После Првог светског рата, променом државе, витражи су уклоњени, а поједини грбови и штитови таванице Велике већнице, били су уклоњени или префарбани. Слично су чинили и наредни режими. Године 1968. витражи су рестаурирани и враћени на своја места, али без оригиналних натписа. Приликом реконструкције Велике већнице 1991. године рестауратори су на плафону са штитовима, наишли на грбове Аустроугарске, Краљевине Југославије, Мађарске за време окупације и срп и чекић, сви су били префарбани сивом фарбом. Скидајући са зидова режим по режим стручњаци су успели да дођу и до оригинала. После тога, нова власт је скинула звезду петокраку са торња и вратила првобитни крст. Године 2004. враћени су и натписи имена у витраже.

Налази се под законском заштитом као споменик културе од 14. марта 1967.

Show more
Show less

Photo details

  • Uploaded on October 22, 2012
  • © All Rights Reserved
    by ТАЈГА ТАЈГА
    • Camera: Canon EOS 400D DIGITAL
    • Taken on 2012/08/11 16:07:12
    • Exposure: 0.011s (1/90)
    • Focal Length: 18.00mm
    • F/Stop: f/11.000
    • ISO Speed: ISO100
    • Exposure Bias: -2147483648.00 EV
    • No flash