Поглед на Трг слободе

Selected for Google Maps and Google Earth

Прва Градска кућа у Суботици подигнута је 1751. године. Друга Градска кућа подигнута је у стилу барока између 1826. до 1828. Дотрајала и оронула дочекала је XX век. Изградња нове или треће градске куће, на месту старе је била идеја градоначелника Лазара Мамужића, а након његове смене, градоначелник Карољ Биро је успео да реализује ту идеју.

Новац за градњу Градске куће је сакупљен продајом песковитог земљишта на северној страни града. Преговори о градњи су почели 1906. године. Суботичани су, међутим, били навикли на стару градску кућу и нису се радовали њеном рушењу. Пројекат за нову градску кућу израдили су 1907. Марцел Комора (1868-1944) и Дежеле Јакаб (1864-1932), будимпештанске архитекте, ученици родоначелника мађарске сецесије Едена Лехнера (1845-1914). Првобитни пројекат је био у стилу барока, али су га променили у сецесију, у то време врло модеран стил, конкретно овде ради се о мађарској варијанти. Када је градња започели Суботичанима се чинило им се да је зграда превелика и незграпна. Критика је било и због рушења неколико зграда поред старе Градске куће, између осталог и гимназије. Тадашње новине пратиле су догађаје и биле су веома критичне. Мишљења су била веома подељена.

Зграда је грађена од 1908. године. Због песковитог тла градитељи су данима морали да постављају балване испод темеља. Данима се изливала и огромна дебела бетонска полоча за темељ на коме је требало да стоји торањ. Две године је у граду владао хаос, све до лета 1910. године када се испод скела могла уочити витка силуета торња. Већ у јесен постављен је кров од керамике израђене у фабрици Золнаи из Печуја. Власник фабрике Вилмош Золнаи, био је ватрени поборник овог уметничког правца. Наредне две година рађен је ентеријер. Свечано је отворена 15. септембра 1912. године и од тог тренутка је постала симбол града.

Зграда има четири улаза и као нагласак углова, четири мања торња. Централни или свечани улаз је обележен торњем високим 76 метара. На унутрашњим зидовима је мноштво витража и орнаментних украса, по узору на велике дрвене сеоске капије, са мотивима месеца, сунца, звезда, цветова лала, каранфила, ружа пузавица, све бојено јаком зеленом, жутом, црвеном и плавом бојом. Корићени су материјали као што су ковано гвожђе, резбарено дрво, керамика и витраж.

На зидовима Велике већнице налази се 16 витража, од којих највећу пажњу привлаче Фрањо Јосип и Марија Терезија са своја два пажа, за које су ћерке градоначелника Кароља Бироа и великог жупана Шандора Пурглија послужиле као модели. На осталим витражима је се налазе и други мађарски краљеви, те најугледнији представници мађарске историје.

Декорација ентеријера делује тешко због своје преобилности. Изворни мотиви фолклора нису увек поштовани па извесни недефинисани орнаменти "Далеког истока" звуче лажно и кваре општи утисак.

Уз Велику, у Градској кући се налазе зелена и жута већница, такође украшене са безброј сецесијских шара. У изградњи су учествовали разни уметници, мајстори и предузетници из Суботице и Будимпеште. Међу њима Шандор Нађ, уметник ликовне колоније у Геделеу и Микша Рот, витражиста и позлатар из Будимпеште. Занимљива је и зидна облога свечаног степеништа, где свака квадратна плочица представља по једног занатлију или симбол одређеног заната. Урађене су у плитком рељефу са еозин металном глазуром.

Зграда се простире на 5.838 и има 16.000 квадратних метара корисне површине. Дуга je 105,08 метара и широка 55,56 метара. Tераса видиковца је на 45,5 метара висине, дугачка је 105,08, а широка 55,56 метара.

Током свог постојања углавном је била административни центар града. Ту су смештене просторије Историјског архива, Завода за заштиту споменика културе, Услужни центар за грађане и друге институције. Од 1967. до 2008. године је у њој био и Градски музеј. Седнице локалног парламента, венчања, манифестације културног и општег друштвеног значаја се одржавају у Великој већници.

После Првог светског рата, променом државе, витражи су уклоњени, а поједини грбови и штитови таванице Велике већнице, били су уклоњени или префарбани. Слично су чинили и наредни режими. Године 1968. витражи су рестаурирани и враћени на своја места, али без оригиналних натписа. Приликом реконструкције Велике већнице 1991. године рестауратори су на плафону са штитовима, наишли на грбове Аустроугарске, Краљевине Југославије, Мађарске за време окупације и срп и чекић, сви су били префарбани сивом фарбом. Скидајући са зидова режим по режим стручњаци су успели да дођу и до оригинала. После тога, нова власт је скинула звезду петокраку са торња и вратила првобитни крст. Године 2004. враћени су и натписи имена у витраже.

Налази се под законском заштитом као споменик културе од 14. марта 1967.

Show more
Show less
Save Cancel Want to use bold, italic, links?

Comments (43)

ТАЈГА on September 14, 2013

Хе хе! То је исто било спремано, као допуна за Википедију, па сам такође била одустала, а тамо је и сада само нерефренциран текст, што би рекли, сиромашан у изворима. Одавно сам дошла до закључка да о неким крајевима писање боље иде онима који тамо путују само као туристи. Иначе, Миломире ако те не мрзи, можеш да сликаш неке друге споменике из твог града, потражња за сликама тамо је већа него за ’лебом.

Станковић Миломир on September 14, 2013

Ако мислиш на неке одређене споменике кажи одрадићу то, септембар зна бити згодан за фотографију. Или мислиш уопштено?

MarekEwjanStachowski on November 9, 2013

very nice shot → I like this picture

friendly greetings → Marek-Ewjan

Sign up to comment. Sign in if you already did it.

Photo details

  • Uploaded on October 27, 2012
  • © All Rights Reserved
    by ТАЈГА
    • Camera: Canon EOS 400D DIGITAL
    • Taken on 2012/08/11 16:37:26
    • Exposure: 0.017s (1/60)
    • Focal Length: 18.00mm
    • F/Stop: f/11.000
    • ISO Speed: ISO100
    • Exposure Bias: 0.00 EV
    • No flash

Groups