Дворана сраслих стубова, Ресавска пећина

Ресавска пећина се налази на 20 км од Деспотовца, у кречњачком брду званом (Бабина глава), на обали крашког поља. Спада у најлепше пећине у нашој земљи. Раније су за пећину знали само чобани који су се склањали од невремена са стадима оваца. Један од чобана је открива 1962. године са Свилајначким планинарима, да би већ исте године она била детаљно испитана од стране новосадских спелеолога, на челу са др Јованом Петровићем. Радови на уређењу пећине су трајали 10 година, што значи да је пећина званично отворена за посетиоце 1972. године, тачније 22. априла.

Дуга је 4,5 км. Детаљно је истражена 2830 м, а за посетиоце је уређено око 800 м Једна је од најстаријих испитаних пећина у нашој земљи, стара је око 80 милиона година, док се стари накит у пећини процењује на 45 милиона година. Температура је константна и износи 7 ° Ц, док влажност ваздуха варира од 80-100%. Унутрашњост пећине обилује бројним и разноврсним дворанама, каналима, галеријама, стубовима, сталактитима, сталагмитима, драперијама и окамењеним водопадима. По богатству и разнобојност накита Ресавска пећина оправдано носи епитет ресавске лепотице.

Накит пећине почиње од самог улаза који се налази на 485 мнв Накит настаје растварањем калцијум карбоната, а боја зависи од минерала кроз који прође вода. Накит се појављује у три боје, а то је црвена, жута и бела. Најдоминантнијиа је црвена боја која потиче од оксида гвожђа, бела потиче од кристалног калцијума, а жута од примеса глине.