Panoramio is closing. Learn how to back up your data.

СРПСКО МЕЗЕ - HOMEMADE FOOD FROM SERBIA

SOULFOOD SERBIA

Свечани ручак на гозбама у Србији

Текст by Драган Сремац

Обеди на гозбама у нашим крајевима имају основне карактеристике свакодневних обеда, али је служење јела и пића на њима разноврсније, богатије и обилније. То служење готово обавезно прати музика, а понекад га повремено и прекине да би гости одиграли неко коло, на пример. То је обичај нарочито у нашим југоисточним крајевима, где овакви обреди трају по цео дан. Наша свечана трпеза је застрвена белим столњацима и може се састојати из више столова поређаних у низу. Према дужини трпезе одређује се број места на која ће се постављати велике чиније са послужењем. Обично се из једне овакве чиније служи 4 до 6 особа. Да би та трпеза изгледала лепше, да би се гости осећали пријатније и да би се знало где треба оставити чиније са послужењем, близу места за велике чиније стављају се некад мале вазе са цвећем. Пре него што гости седну, трпеза се мора „поставити“. За сваког госта стављају се три чиније: мала у већој, дубокој, која стоји на већој плиткој. Са десне стране чинија треба ставити кашику и нож, а са леве виљушку. Ако нека јела у будућем обеду захтевају посебне виљушке, кашике, или ножеве, и њих треба ставити крај наведених. Ова допуна прибора може се неупадљиво извести и у току обеда. То исто важи и за чаше. За сваког госта треба поставити мању чашу, за жестока пића, и већу за вино. Друге чаше могу да се додају у току служења. Ово се чини због тога да се сто испред госта не претрпава. Крај чинија за госте ставља се још лепо савијена салвета од папира или платна. Крај места где се оставља послужење треба поставити солњаке са сољу, бибером или неким потребним зачином, као што је туцана љута папрука. У тој гарнитури стоје и чачкалице и поред мања тацна за отпатке јела. На овако постављену трпезу, пре него што гости седну, постављају се и прве чиније са салатама, које су подршка жестоким пићима и наравно предјело од сира, кајмака или наравно ексклузивне етно банице, као на овој слици. Кад гости седну, прво се служе жестока пића, најчешће домаћа ракоја препеченица, која се сипају у мале чаше. То је по обичају због отварања апетита. Често је обичај да се домаћин похвали квалитетом своје ракоје. Тај квалитет се огледа у венцу кад се флаша промућка и у градима као мера количине алкохола у ракији. Ракије су препечене од шљиве или грожћа мада има и воћних. Предјела могу бити и врло богата уз комбинацију са посебном врстом хлеба, лепиња, проја,... Могу бити и једноставна без хлеба. Кад се осети да гости више не узимају предјело, мале чиније испред гостију се склањају неупадљиво а велике, са непоједеном храном, замене пуним супијерима са супом или чорбом. Најчешће се служи говеђа са домаћим резанцима или живинска бела чорба. Након тога се износе чиније за сармама или, што је много лепше и цењеније, пуњене црвене суве паприке. Ово јело се једе уз послужење танко исеченог хлеба на кришке. Кад гости поједу чорбу и ово јело из својих дубоких чинија, ове чиниије се скупе и однесу. Затим следи изношење великих овалних тацни са печење. То је најачешће прасеће или јагњеће печење. Јагњеће печење је посено цењено са локалитета Сврљига или Пирота, за које свако своје хвали да је најквалитетније на свету. Белопаланчанима је све једно јер се налази и центру ових локалитета. Уз ово послужење паралелно се послужује и жељено пиће, вино или пиво. Велики број гостију пије и шприцер, као мешавину белог вина са газираном водом док многи и црно вино и розе. Вино се послужује према појединачним жељама чак и у току предјела. Од безалкохолних пића служе се сокови газирани или домаћи, где је најзаступљенији сок од вишње. У току овог дела ручка се чују разне здравице, у зависности од врсте гозбе, и расположење гостију достиже врхунац. Ручак почиње да тече много спорије и за госте који не воле слаткише је овим ручак завршен, мада не одлазе са ручка док не докрајче пиће. Пре него што се изнесу слаткиши на сто, сакупе се веће чиније, односе се остаци хлеба и јела и згужване салвете. Све је то неупадљиво да се гости не омету у расположењу и разговору. Столови не морају беспрекорно да се почисте али ипак довољно за уредно послужење слаткишима. Врсте слаткиша који се послужују зависи од повода којим се ручак прави. Најчешће су то торте које се секу и служе у парчићима и износе на мали плитким тањирима у зависности од ритуала, који су у новија времена попримини многе савремене карактеристике. За традиционални српски славски ручак слаткиши су ситни колачи. Таквих колача има више врста који чини непаран број. Служе се на лепо украшеним и аранжираним тацнама. Због своје разноврсности, прављење и служење слаткиша заслужује посебно место у оваквим предстаљањима. На крају треба напоменути да се уз слаткише често послужује и гржђе или неко друго воће здравих и лепих плодова. Воће се служи у специјалним, нешто дубљим, чинијама које могу имати класичне или неке уметничке па чак и етно одлике.

Show more
Show less

Photo details

  • Uploaded on February 23, 2013
  • © All Rights Reserved
    by Sassa Rancic
    • Camera: NIKON COOLPIX P310
    • Taken on 2013/02/17 15:18:52
    • Exposure: 0.025s (1/40)
    • Focal Length: 4.30mm
    • F/Stop: f/2.200
    • ISO Speed: ISO400
    • Exposure Bias: 0.00 EV
    • No flash