Храм Светог Богојављења - Србобран -- Hram svetog Bogojavljenja - Srbobran

Selected for Google Maps and Google Earth

Храм светог Богојављења у Србобрану

У другој половини XVIII века, становништво Србобрана остварује снажан национални, културни и привредни процват. То је Српској православној црквеној општини пружило услове за изградњу новог храма. Након опсежних припрема, изградња је почела 1787. године. Због обимности радова и тешкоћа које су пратиле изградњу велелепног храма, она је са прекидима трајала две деценије.

Црква је изграђена на нешто узвишенијем делу насеља, где се раније налазило гробље. "Лађа" цркве је дугачка 38,30 метара а широка 12,30 метара. Два звоника са торњевима висока су 68 метара. Дубина темеља износи 3-4 метара.

Српска православна црква у Србобрану спада међу навеће и најлепше православне храмове у нашој земљи. Изузетно је архитектонско решење. Њој су слични свети храмови у Панчеву, Темишвару и Будиму.

Мада неки мањи радови на цркви нису били завршени, она је из родољубивих разлога била освећена 1807 године.То је било доба велике патриотске борбе српског народа за слободу и значајних победа Карађорђевих устаника. Срби у Војводини су у тим догађајима наслућивали остварење својих непрекидних надања и жеља за уједињењем са својом браћом јужно од Саве и Дунава. Сматра се да ова знаменита црква има симболично родољубиво значење: звоници са 2 торња представљају српски народ са обе стране Саве и Дунава, а велика "лађа" његово уједињење и величину.

У бурној и трагичној 1848. и 1849. години насеље је од мађарске војне силе попаљено, разрушено и опљачкано. Српска православна црква је топовским гранатама разорена: торњеви порушени, звоници и лађа оштећени, кров изгорео а звона разбијена. После пада Србобрана (Сентомаша) 3. априла 1849. године и иконостас Цркве је уништен а црква опљачкана и оскрнављена.

После трагичне 1849. избеглице из Србобрана су се тек 1851. почеле враћати на своја опустела и у коров зарасла огњишта. Иако унесрећене и осиромашене, избеглице прионуше на обнављање и поправку својих кућа и оспособљавање Цркве за Богослузење.

Један од највећих српских иконосликара XИX века Новак Радоњић, родом из Мола, насликао је иконостас цркве светог Богојављења од 36 икона, као и зидну слику Свете Тројице са Четири Јеванђелиста на своду изнад солеје.

Дрворез у Српској православној цркви светог Богојављена израдио је од 1859.-1863. Георгије Девић, један од најбољих дрворезбара тога времена.

Због своје уметничке вредности, иконостас је под бројем 217 уписан у регистар заштићених споменика културе (решење број 1552, Београд, 20 децембра 1950. године).

Пошто је Српска православна црква у Србобрану посвећена Богојављењу, у првој зони су насликане сцене из живота Светог Јована ("Крштење" и "Сабор Светог Јована"), поред уобичајених икона Богородице, Христа и Светог Николе. На своду изнад солеје насликана је зидна слика "Свете Тројице" са јеванђелистима. Са дрворезбарем Георгијем Девићем, Новак Радоњић је остварио изузетно лепу и раскошну олтарску преграду, са мањим скретањем до тада већ устаљеног начина израде. У неколико икона, а нарочито у парапетној икони "Илијине жртве", Радоњић уноси елементе романтичарског сликарства, заснованог на барокној епохи.

Маја месеца 1869. године, за храм светог Богојављења у Србобрану наручена су нова црквена звона. На звоник десног торња звона су подигнута на Петровдан јула 1870. Њихов звон је ођекивао на далеко. Због тога је настао познати стих:

"Звоне звона Србобранска, сва се ори Бачка".

Та звона, дика србобранска, звонила су до 1917. године. Аустроугарске војне власти су наредиле да се звона скину, отпреме за Беч и излију у топове.

Прозори на Српској православној цркви светог Богојављења, стаклосликарски су украшени ликовима светитеља. Стаклосликарске радове је извео 1938. године уметнички стаклосликар Милан Станишић из Сомбора.

Након завршетка Првог светског рата, Српска православна црквена општина је купила нова црквена звона. Постављена су на звоник, али ће још два пута страдати.

Српска православна црква светог Богојављења у Србобрану је без повода и разлога априла 1941. године била бомбардована гранатама артиљерије мађарске фашистичке окупаторске војске. Оба торња и кров Цркве су били знатно оштећени. Прозори са уметничким стаклосликама светитеља били су изрешетани мецима митраљеских рафала. Црква је од окупатора опљачкана и оскрнављена, па је због тога била затворена.Црквени обреди су вршени у читаоници у парохијском дому.

Причињена штета отклањана је након ослобођења према скромним могућностима Цркве све до 1955. године. Оштећене стаклослике светитеља на прозорима обновио је и поправио 1958. године Стеван Станишић из Сомбора.

Због своје изузетне културно-историјске вредности, Српска православна црква светог Богојављења у Србобрану, уписана је под бројем 345 у регистар заштићених споменика (решење број 444, Нови Сад, 5. јуна 1962. године).

У 1985. години, почела је поправка и улепшавање цркве. Извршена је реконструкција крова лађе и лимених покривача торњева. Постављени су нови олуци. Поправљене су шалукатре на прозорима звоника, као и црквени сатови у које је уграђен механизам на електричну струју. Западна страна Цркве и звоници су окречени.

Изненада, трагедија... У овом значајном културно-историјском споменику, 10. септембра 1987. године у поподневним часовима, у торњу цркве појавила се ватра. Пожар се брзо ширио прождирући суве греде кровне конструкције и торњеве. Људи су немо, с неверицом, тугом и сузама у очима посматрали трагедију њихове чувене цркве. Захваљујући чврстој конструкцији која је издржала терет пламтеће кровне грађе "лађе" али и падајућих греда са рушећих торњева, ватра ипак није уништила све. У пожару је изгорео кров лађе и оба торња Цркве. Ватра није продрла у унутрашњост Цркве. Тако је од пожара сачуван иконостас, највећа вредност цркве, а спасене су и остале драгоцености.

Добровољним прилозима родољуба и верника оштећени делови Цркве су у минулим годинама 1987-1991 обнављани. Прво је хитно поправљен кров лађе, да би се заштитила унутрашњост Цркве од атмосферских талога. Торњеви Цркве са крстовима су поново саграђени и освећени у црквеној порти. Даровани црквени сатови су уграђени на звонике и осветљени електричним светиљкама.

У зидове ове знамените цркве светог Богојављења, са спољне стране, уграђене су надгробне плоче знаменитих Србобранаца из XVIII века са натписима на црквено-словенском језику.

Са леве стране при западном улазу налази се велика плоча од црног мермера са следећим натписом:

"Србобранци погинули, нестали и умрли у светском рату 1914-1918 године:. Следи списак са 181. именом.

Show more
Show less
Save Cancel Want to use bold, italic, links?

Comments (16)

Kostia Semytskyi on May 2, 2013

Beautiful! Like.
Greeting from Ukraine. Kostia

sonjamar on May 2, 2013

Свака српска црква има бурну историју.

Л

Pero Vaslić on May 2, 2013

Јако лијепо изгледа из овог брижљиво изабраног угла у зеленилу.

Marjan Kustera on May 3, 2013

ХРИСТОС ВОСКРЕСЕ - СРЕЋНИ ТИ ВАСКРСЊИ ПРАЗНИЦИ

Куки,Ниш - Ф/Л

Vanni Lazzari on May 3, 2013

Molto bella, like. Saluti Vanni

Ahmet Bekir on May 3, 2013

Lepa scena i fotka Stankovicu...lajk sa pozdravom iz MKD, Ahmet

Nadia Kushnir on May 4, 2013

Прекрасно!

Sassa Rancic on May 5, 2013

ХРИСТОС ВОСКРЕСЕ!!!

Mircea_RAICU on May 5, 2013

Happy Easter !
Mircea R.

vladanscekic- NO Vie… on May 5, 2013

Христос Васкрсе!

Boban Onosimoski on May 5, 2013

Христос Воскресе !

М. Тодоровић on May 5, 2013

Христос Васкрсе!

janamare26 on May 6, 2013

Христос Васкрсе!

timek on May 6, 2013

Beautiful photo! Like! Greetings, timek

Fernando Silverio on September 3, 2013

Bela foto. Like 19.

Sign up to comment. Sign in if you already did it.

Photo details

  • Uploaded on May 2, 2013
  • Attribution-Noncommercial-No Derivative Works
    by Станковић Миломир
    • Camera: FUJIFILM FinePix HS10 HS11
    • Taken on 2013/04/23 17:51:55
    • Exposure: 0.002s (1/450)
    • Focal Length: 4.20mm
    • F/Stop: f/5.600
    • ISO Speed: ISO100
    • Exposure Bias: 0.00 EV
    • No flash

Groups