Panoramio is closing. Learn how to back up your data.

Moжда ће и бити лепших времена, али ово је НАШЕ...

МАНАСТИР СТУДЕНИЦА


НАЈСТАРИЈИ ПИСАНИ ТРАГ

Најстарији писани траг студеничког манастира потиче од Светог Саве који каже: „Наш свети манастир овај, као што знате, било је ово место као пусто ловиште зверова. Када је дошао у лов господин наш и самодржац, Стефан Немања, који је царевао свом српском земљом, и када је он ловио овде, изволи му се да овде, у овом пустом месту, сагради манастир овај на покој и умножење монашког чина.“ Од тада је прошло више од 800 година, током којих је манастир имао непроцењив значај у очувању националне свести српског народа за време турског ропства.


ЛОКАЦИЈА

Студенички манастир по многима је један од најлепших српских манастира не само због префињене архитектуре византијско - рашке школе, већ и због дивног предела планине Голије. Налази се 11 километара од места Ушће на путу Краљево - Рашка, покрај реке Студенице.


ГРАДИТЕЉ

Студеницу је Стефан Немања градио од 1183. до 1196. године. На државном сабору, Немања се најпре одрекао престола у корист свог средњег сина Стефана, а затим се 1196.године замонашио и уселио у свој манастир. Умро је 1199. године као монах Симеон, а сви каснији владари и властела до гашења средњовековне српске државе односили су се према Студеници са поштовањем.


ПРВА СРПСКА БОЛНИЦА

Поред великог духовног и културног значаја, Студеница је истовремено била и прва српска болница коју је основао Свети Сава по угледу на византијске манастирске болнице, чиме српска држава улази у породицу европске медицине. Историјски подаци говоре да је Свети Сава био старешина манастира од 1207. до 1215. године.


ФРЕСКА – РАСПЕЋЕ ИСУСА ХРИСТА

На западном зиду се налази фреска „Распеће Исуса Христа” или „Студеничко распеће” како је још зову. То је једна од најлепших фресака српске средњовековне уметности поред „Белог Анђела” из Милешеве и „Успења пресвете богородица” из Сопоћана.


СТРАДАЊЕ МАНАСТИРА

Као што је био веома тежак за народ, период турске владавине био је веома тежак и за Студеницу. Турци су најпре на почетку владавине претопили оловну кровну конструкцију у муницију, а опљачкан је након великог аустријско-турског рата (1683-1699) после повлачења аустријске војске. Највећа страдања претрпео је за време првог српског устанка. Студенички монаси пружали су велику подршку устаницима због чега су Турци спалили манастир, а монаху Рувиму одсекли главу у Новом Пазару. Један део монаха склонио се у манастир Враћевшница са моштима „Светог Краља“ (Стефан Првовенчани), одакле су пренете у манастир Каленић и коначно враћене у Студеницу 1839. године. Поред тога, у Студеници се налазе и мошти Стефана Немање. Од првобитног изгледа, манастир је мало тога сачувао јер је поред паљења претрпео и нестручну обнову 1846. године, када су сликари преко старих фресака набацали нови слој малтера. Сто година касније, стручњаци су зидовима вратили првобитан изглед. Од 14 цркава, колико их је некада било, остале су само 3.


МОШТИ

У овом бисеру средњовековне српске архитектуре, почивају мошти Стефана Немање, његове жене Анастасије и њихова два сина Вукана и Стефана Првовенчаног. Мошти најмлађег Немањиног сина светог Саве, Турци су неколико векова касније спалили на Врачару.


КУЛТУРНА БАШТИНА UNESCO-а

Манастир Студеница, који годишње посети око 60000 верника и туриста, данас се налази на листи светске културне баштине УНЕСЦО-а. У летњим месецима у комплексу манастира одржавају се бројне музичке, ликовне и драмске манифестације.

Show more
Show less

Photo details

  • Uploaded on September 12, 2013
  • Attribution-Noncommercial-No Derivative Works
    by З. Пејовић
    • Camera: FUJIFILM FinePix S2950
    • Taken on 2013/08/28 10:57:19
    • Exposure: 0.003s (1/350)
    • Focal Length: 5.50mm
    • F/Stop: f/6.400
    • ISO Speed: ISO64
    • Exposure Bias: 0.00 EV
    • No flash