Галерија СНД Пребиловци
751
photos
527
on Google Maps
views
None

Галерија СНД Пребило…'s conversations

Jonas12611 ,thank you for visit and comment.Greetings

Kad god ovuda prođem idući prema moru,tužnim pogledom propratim ovu tablu.

Вама пуно хвала на комемтару и подршци. Наша је дужност да објавимо истину, очувамо успомену на српске жртве и дамо свој допринос успостављању културе сјећања у нашем друштву. Срдачан поздрав! Од Господа свако добро!

Lijep prizor hercegovačkog područja, pozdrav.

Lijea piramida.Pozdrav.

ako neko ima jos neku fotografiju, bilo bi drago da mi je posalje ili postavi ovde

Теби и свим Твојим најмилијим желим срећан Божић!

Христос се роди, Ваистину се роди!

Зоране, Мој отац Милан Спасеновић из Лознице, је градио ову цркву. Да ли би био љубазан да ми пошаљеш ову, или неку још бољу фотографију ове цркве, јер отац жели да изради и урами све цркве које је до сада саградио, а ова му је посебно драга јер је прва коју је урадио од темеља до крова! Хвала.

АТЛАС ГЕНОЦИДА НАД ХЕРЦЕГОВАЧКИМ СРБИМА

СТРАВИЧАН ПОКОЉ У ДРАЧЕВУ (ЧАПЉИНА)

Село Драчево се налази у општини Чапљина, на плодној земљи, са леве стране река Неретве и Крупе, преко пута Габеле, а испред Метковића. Све до 19. века у њему су живели само Срби и муслимани. Данас је то великои и чисто хрватско село. Срби из Драчева су ужасно пострадали у хрватском геноциду 1941, а 1992. су протерани са својих огњишта, док су им материјална добра опљачкана или уништена. Хрвати комћије из Драчева похапсили су пред Видовдан 1941, све своје комшије Србе, одрасле мушкарце и затворили их у путарску кућу. После два сата пребацили су их у подрум железничке станице Крупа. Ту су довели и затворили и Србе из херцеговачких Глушаца, Кљенка, Вишића и Србе који су ту били на дужности чувара железничке пруге, тако да су укупно затворена 44 Србина. Највећи кољачи Срба из Драчева су били Божо Крвавац, Лука Булум, Иван Концул, Анте Јурица, Перо Марковић, Мартин Прњић, Илија Раич, Јозо Раич, Лука Јурица, Илија Прњић, Марко Мишић, Шћепо Пажин и други. Усташама из Драчева придружила се и група из усташког врха у Чапљини и двојица злочинаца из села Хотањ.Настало је стравично мучење и пребијање немоћних и недужних људи. Кундацима, коцима, ногама и другим, ломљене су им кичме, вилице, зуби, носне кости... Чупали су им бркове и браде, бацали их на гомилу и по њима газили. Убијања су вршена у непосредној близини. Пуким случајем преживели су Вукан Лојпур и Јово Ћорић из Драчева.Хрват Ребац Томо довео је Вукана на гомилу убијених и полумртвих Срба и пуцао у њега два пута, али ниједан метак није погодио тело жртве. Ћорић Јово је био тешко рањен у главу. Јово и Вукан су се притајили међу лешевима. Злочинци су после убијања отишли у оближњу биртију Хрвата Боже Крвавца где су пили и веселили се уз хармонику. Вукан и Јово су то искористили и побегли. У току ноћи Хрвати су се вратили на место злочина. Убијене и оне који су још давали знаке живота су затрпали у ископану рупу. Сутрадан су тај терен, заједно са затрпаном рупом, преорали и на њему засејали сираки потом похапсили Србе са подручја Доњег Храсна- Колојања, Дубравице и Церовице и још неке. Наредне ноћи су их све поубијали. Прво су дио њих поклали на десној страни Неретве, на локалитету Опузен близу Габеле. Потом су се вратили до жељезничке станице Крупа и преостале Србе камионима одвезли до варошице Опузен испод Метковића и тамо их убили. Са њима је убијен и СтрахињаТохољ (Лазара) из Чапљине, који је претходне ноћи побегао са јаме у Хутову,али је ухваћен негде у Поповом пољу па возом спроведен до Крупе. У поменутим злочинима убијено је више од 70 Срба из Драчева, Сјекоса, Кљенка, херцеговачких Глушаца, Дубравице, Колојања, Церовице, Вишића и појединаца из других места. После рата тела жртава су пренета на православно гробље у Драчеву, где им је подигнут споменик. Међутим, и овде српске жртве нису имале мира па је споменик 1992. Оскрнављен и делом порушен.

И у селу Љубљеници, у којој су живеле породице Гело и Вукосав, усташе су 1941. поубијале скоро сав српски живаљ. Позната су имена 44 жртве, од којих 23 Гела. Они су потпуно истребљени, а презиме угашено. Из породице Вукосав је 21 жртва . Одрасли мушкарци су поубијани 27. јуна 1941, углавном у јами Барев до. Жене и деца су живи запаљени у једној штали у Љубљеници 28. августа исте године на православну Велику Госпојину. Из пламена је искочила и побегла дванестогодишња девојчица Славојка Вукосав. У свом сведочењу из 1990. године, које је снимљено ВХС камером, Славојка је детаљно описала како се догодио овај злочин. Са тешким ранама била је преживела и Спасенија Гело, али је после неког времена умрла. Злочин су извршиле усташе- суседи жртава: Балдо Бошковић - Кракић, Смајо Ризванбеговић, Стојан Маслаћ и пуно других. Злочин су прославили песмом, колом и чашћавање и потом су поделили имања својих жртава.

« Previous12345678...3132Next »

Tags

Friends

  • loading Loading…

 

Галерија СНД Пребило…'s groups