Laza
148
photos
135
on Google Maps
views
__________________________________________________________ ·˙˙·٠•●Dobrodošli u moju galeriju!●• __________________________________________________________ ·˙˙·٠•●Wellcome to my gallery!!!●•٠·˙˙· __________________________________________________________ ♥Zdravo!!!♥ ☺ja se zovem Lazar i dolazim iz Beograda ☺ --------------------------------------------------------------------------------------- Snežana i sedam patuljaka Bilo je to davno jednog zimskog dana vez je zlatom vezla kraljica Svetlana. Kraj prozora gledeć pahuljice snežne i vezuć ubola iglom prste nežne. I iz tri joj prsta tri kapljice krvi padoše kroz prozor bojeći sneg prvi. Gledajući na snegu krv svoju rumenu kraljičinu srcu čudna želje krenu. O, kada bi dogri Bog darovao meni ćerčicu koja se kao krv rumeni. Ovu tajnu želju kraljičine duše svi duhovi dobri od jedamput čuše i neprođe mnogo a čudo se zgodi kraljica kćerčicu ko anđelče rodi. I verujte deco istina je cela ćerčica je bila baš kao sneg bela a oči i kosa bili su joj crni ko gar abonosa. zbog beline snežne Snežanom je zvali i tako joj ime na krštenju dali. Zla sudbina poče Snežanu da prati odmah po rođenju umrla joj mati od žalosti teške još ne utre suze a otac joj ženu drugu sebi uze oholu princezu s nogo teških mana zbog čega je zvali naduta Gordana. Imala je ona ogledalo neko koje sve sagleda, blizu i daleko. I kad bi pred njega naduvena stala i s neke visine glasno upitala: "Istinu mi reci, ogledalce moje, najlepša na svetu, žena sada ko je?" Ono bi joj reklo: "O, kraljice slavna, tebi po lepoti nema stvora ravna!" Snežana je rasla, kao mala vila, i od kraljice je stoput lepša bila. I kad je kraljici jednom na um palo, te je upitala svoje ogledalo: "Istinu mi reci, ogledalce moje, najlepša na svetu žena sada ko je?" Ogledalo reče, ko i uvek, pravo: "O kraljice divna, neka si mi zdravo! Najlepšta ti beše, al ne budi ljuta, mala je Snežana lepša po sto puta." Kad kraljica gorda začu ove reči na ogledalo se samo poizbeči. I od tog trenutka, po noći i danu, smišljala je kako da smakne Snežanu. Najzad, pozva jednog poverljivog lovca, na poklon mu dade kesu zlatna novca, i šapatom reče: "Sad vreme ne gubi, vodi ovo dete u šumu pa ubi!" I lovac Snežanu u šumu odvede, i kad strašno delo izvršiti htede, Snežana zavriska: "Čiko, ja te molim, nemoj me ubiti, jer živeti volim. I kunem se Bogom, u šumi umreću, al se nikad u dvor povratiti neću." Tad lovac odusta od namere klete, sažali se reče: "Beži, jadno dete!" Sad Snežana osta, sama u sred šume, da spasenje sebi nađe kako ume. I poče kroz granje da skakuće tako, kako kakvo ptiče il jelenče lako. Kao kakvo ptiče što plašljivo prne, a ispred nje male košute i srne. Cela ova družba sa njom na sve strane, put joj širok prave, razmičući granje. I kada je tamna noć razvila krila, pred kućicom jednom Snežana je bila. Ušla je unutra ne misleći ništa, do da nađe zaklon, s malo odmorišta. Unutra je bilo ko u malom raju: red je bio potpun u svakome kraju. Na sred kuće beše sto postavljen s jelom, sedam krevetića sa prostirkom belom. Na krevetić jedan legla je Snežana i anđelskim snom ona je zaspala. Oko pola noći uđoše na vrata ove male kuće sedam malih brata. Sa njihovih usana topli krici lete: O Bože kakvo je ovo lepo dete.
« Previous123Next »

Friends

  • loading Loading…

 

Laza's groups