Током средњег века, Албанци су већином били хришћани, а њихове области су углавном биле под влашћу Византије. Под византијским утицајем, Албанци су прихватили грб са двоглавим орлом, који је касније постао званичан грб Албаније. У 14. веку Албанци су живели у оквиру Душановог царства, где су били признат народ. Стефан Душан је носио титулу „цар Срба, Грка, Бугара и Арбанаса”. У време отоманских освајања, многи албански властелини су се, заједно са српском и босанском војском, борили против турске војске у Косовском боју. У то доба на Косову је живео занемариво мален број Албанаца.
Албанци су претежно исламске вероисповести (40-55% сунити и 5-10% бекташи, са значајним постотком хришћана (25% православних, 15% римокатолика и гркокатолика. Албанску дијаспору чине углавном муслимани, осим Арнаута у Грчкој и Арбереша у Италији. Међутим, неке организације наводе да у Албанији велики број људи не практикује ни једну религију. Прва књига на албанском језику је из 16. века тако да се немојте претерано бусати вашом памећу кад сте почели тек скоро да пишете.
Само да наведем неке податке о нашим књигама:
Законоправило или Номоканон (гр. номос – грађански закон, канон – црквено правило) је зборник грађанских и црквених прописа византијске државе, које је одабрао и превео Свети Сава почетком 13. века. Први је српски правни акт и писан је на разумљивом народном језику.
Душанов законик (у старим преписима се назива Закон благовјернаго цара Стефана) је, уз Законоправило светог Саве, најважнији закон (устав) средњовековне Србије. Донет је на сабору властеле и црквених великодостојника, одржаном на Вазнесење 21. 5. 1349. године у Скопљу, и допуњен је на сабору одржаном 31. 8. 1354. године у Серезу. Закон је усвојен са циљем да се српска држава уреди прописима који би важили за цело царство и подједнако за све поданике.
Видовдан желим да похвалим све твоје фотографије јер дочаравају нашу стварност. Свака част и само тако настави. Додао сам те у омиљене фотографе. Поздрав Саша.
Loading…
Vidovdan's conversations
Belíssima foto. Muito bonita.
Like.
Saudações Ueliton.
more »
Мати ми је овде рођена.
more »
МИР БОЖЈИ, ХРИСТОС СЕ РОДИ. СРЕЋАН И РАДОСТАН БОЖИЋ И СВАКО ДОБРО ОД БОГА.
Слободан
more »
Прекрасная и одновременно очень печальная галерея...
more »
L
more »
Prkosna pesma Dobrica Erić
Ja
kći Božja
Srbija
izjavljujem dragovoljno
kroz lance i žicu
pred svedocima
Silom, Mukom i Nepravdom
da kriva sam i da priznajem krivicu!
Kriva sam što sam neko
a ne niko i netko
Kriva sam što u doba
opšteg Srbobrsta
idem u pravoslavnu crkvu
doduše, poretko
i što se krstim ovako
s tri prsta!
Kriva sam što jesam
a treba da nisam
Kriva sam odavno
što stojim uspravno
i gledam u nebo, umesto u travu
Kriva sam što se drznuh
protiv krivde
kriva sam
što opet slavim svoju krsnu slavu!
Kriva sam što pišem i čitam
ćirilicom
Kriva sam što pevam
smejem se i psujem
(a ponekad i lajem)
Kriva sam, i priznajem
da ne znam što znam, i da znam što,
ne znam
Kriva sam i da završim
s najvećom krivicom
(pre nego što se zacenim od smeha)
Kriva sam, tvrdoglavka
što sam Pravoslavka
i Svetosavka i što ne verujem
u sveti zločin i oproštaj greha!
Kriva sam i grešna, dakle što
postojim
i kad već postojim i još drsko stojim
što bar ne priznam da ne postojim!
Ako to priznam
da sačuvam glavu
izgubiću časni krst i krsnu slavu
Ako ne priznam
crno mi se piše
ceo svet će na moju Zemlju da kidiše
Rulje bivših ljudi
lopova i golja
čopori robota i drugih monstruma
kidisanje na moje voćnjake i polja
i na moje bele kuće pored druma
oko kojih, kao najlepše odive
cvetaju trešnje, jabuke i šljive (...)
Moja ružna slika
ozarena lika
koju umnožavate u večeri i jutra
to je slika vaše svesti i podsvesti
To nisam ja, spolja
to ste vi - iznutra!
Mnogo smo važne
Zemljo moja mila
Ja i Moje sestre
Istina i Pravda
čim se na nas digla ovolika sila
čim su na nas zinule krivda
i nepravda
Šta će ovde džihadlije
krstaši
ameri
koji Mi čerece sinove i kćeri
Mora da su čule belosvetske bande
da imamo zlatna Srca
pa ih vade
da ih presade u sopstvene grudi
ne bi li i oni tako bili ljudi (...)
Ja se ne plašim smrti crne duge
već ropskog života i bolesti duge
Smrt je česta pojava medj nama Srbima
kao što su proleće
leto
jesen
zima
I nije strašnija
pogotovo danju
od suše
poplave
zemljotresa
mraza
kad je čovek sretne na svome imanju
okadjene duše i svetla obraza
Zlonamernici
siti i maniti
sve mi zabraniste u rodjenoj kući
al ne može mi niko zabraniti
da pevam i da se smejem, umirući
A to se vama više ne dogadja
ni kad svadbujete
ni kad, vam se radja!
Poštedite me koca i konopca
i razapnite me na vrhu planina
kao vaši praoci što su mog praoca
Isusa Hrista Nazarećanina
Ja ću da gledam
a vi zažmurite
Inače će vam se oči rasprsnuti
od sjaja mog lica
Samo požurite
Što me pre razapnete
pre ću vaskrsnuti! **
more »
Током средњег века, Албанци су већином били хришћани, а њихове области су углавном биле под влашћу Византије. Под византијским утицајем, Албанци су прихватили грб са двоглавим орлом, који је касније постао званичан грб Албаније. У 14. веку Албанци су живели у оквиру Душановог царства, где су били признат народ. Стефан Душан је носио титулу „цар Срба, Грка, Бугара и Арбанаса”. У време отоманских освајања, многи албански властелини су се, заједно са српском и босанском војском, борили против турске војске у Косовском боју. У то доба на Косову је живео занемариво мален број Албанаца.
Албанци су претежно исламске вероисповести (40-55% сунити и 5-10% бекташи, са значајним постотком хришћана (25% православних, 15% римокатолика и гркокатолика. Албанску дијаспору чине углавном муслимани, осим Арнаута у Грчкој и Арбереша у Италији. Међутим, неке организације наводе да у Албанији велики број људи не практикује ни једну религију. Прва књига на албанском језику је из 16. века тако да се немојте претерано бусати вашом памећу кад сте почели тек скоро да пишете.
Само да наведем неке податке о нашим књигама:
Законоправило или Номоканон (гр. номос – грађански закон, канон – црквено правило) је зборник грађанских и црквених прописа византијске државе, које је одабрао и превео Свети Сава почетком 13. века. Први је српски правни акт и писан је на разумљивом народном језику.
Душанов законик (у старим преписима се назива Закон благовјернаго цара Стефана) је, уз Законоправило светог Саве, најважнији закон (устав) средњовековне Србије. Донет је на сабору властеле и црквених великодостојника, одржаном на Вазнесење 21. 5. 1349. године у Скопљу, и допуњен је на сабору одржаном 31. 8. 1354. године у Серезу. Закон је усвојен са циљем да се српска држава уреди прописима који би важили за цело царство и подједнако за све поданике.
more »
Ej babuti ime ti se rimuje sa M.....
more »
Živeli
more »
Видовдан желим да похвалим све твоје фотографије јер дочаравају нашу стварност. Свака част и само тако настави. Додао сам те у омиљене фотографе. Поздрав Саша.
more »